Astro intervju – Uspešna žena u znaku Jarca
Rođena u znaku Jarca, koji se tradicionalno povezuje sa istrajnošću, disciplinom i odgovornošću, dr Lelica Todorović svojim životnim i profesionalnim putem potvrđuje mnoge osobine koje se pripisuju ovom zemljanom znaku.Doktor medicinskih nauka, specijalista interne medicine, profesor strukovnih studija, sertifikovani NLP trener, kouč i pisac, Lelica iza sebe ima bogato profesionalno iskustvo. Međutim, ovaj razgovor nije priča o titulama i profesionalnim uspesima.Kroz pitanja inspirisana psihološkom astrologijom govori o životnim iskustvima, radu sa ljudima, ličnom razvoju i vrednostima koje su oblikovale njen životni i profesionalni put. Zašto je medicinu spojila sa NLP-em, šta za nju znači pisanje i šta je naučila prolazeći kroz teške životne periode, pročitajte u intervjuu koji sledi.
1. Da li kod sebe prepoznaješ jarčevske osobine – ambiciju, disciplinu, odgovornost i istrajnost – i
da li osećaš da su ti pomogle u karijeri?
„Zanimljivo, neko me doživljava kao uspešnu ženu.“ Pretpostavljam da si pritom mislila pre svega na
profesionalni uspeh, iako ja svoje rezultate retko tako doživljavam. Više ih vidim kao prirodan
nastavak radoznalosti, učenja i dugogodišnjeg rada.
Ambiciju, disciplinu, odgovornost i istrajnost prepoznajem kod sebe još od detinjstva. Da li su
povezane sa astrologijom, ne mogu da procenim. Čoveka oblikuju porodica, životna iskustva,
okruženje i mnogi drugi činioci. Istovremeno, ne verujem u potpunu predodređenost. Da je sve
unapred određeno, sloboda izbora ne bi postojala. A upravo sposobnost da učimo, menjamo se i
biramo svoj put smatram jednom od najvažnijih ljudskih osobina.
Svoj NLP projekat nazvala sam „NLP Gradionica“ jer mi nikada nije bilo dovoljno da se samo radi.
Važno mi je da se tim radom nešto izgradi – novo razumevanje, nova veština, bolji odnos, kvalitetniji
život ili korak ka cilju koji je čoveku zaista važan. Po prirodi sam usmerena ka ostvarivanju ciljeva.
Gotovo svaku aktivnost spontano povezujem sa nekim smislom i rezultatom. To ume da bude velika
prednost, ali ponekad može da bude i opterećujuće, kako za mene, tako i za ljude oko mene. Jedan
od mojih profesora na fakultetu, koji mi je kasnije postao i kolega na poslu, često je govorio: „Lelica
nema prazan hod.“ Tada sam to doživljavala kao kompliment. Danas, međutim, sve više učim da nije
neophodno da svaki trenutak bude ispunjen planiranjem, učenjem ili stvaranjem. Trudim se da u
svom životu sačuvam vreme u kome jednostavno živim – bez potrebe da svaki trenutak bude
koristan ili vodi ka nekom cilju. I to smatram jednom od važnih lekcija koje još učim.
2. Da li misliš da su upravo osobine podznaka u Vagi – ljubaznost, osećaj za pravdu i sposobnost
povezivanja s ljudima – doprinele tome da izgradiš sebe kao osobu?
standarde. Iako mi je asertivan pristup prirodan, postoje situacije u kojima mi je važnije da poruka
zaista dopre do osobe kojoj se obraćam nego kakav ću utisak pritom ostaviti. Moji studenti često
kažu da sam zahtevna jer mi je iskreno stalo da nauče i znam da mogu više nego što u početku misle.
Osećaj za pravdu prepoznajem kod sebe od najranijih dana. Međutim, godine, iskustvo i rad na sebi
naučili su me nečemu veoma važnom. Pravda ima više nivoa. Ono što na jednom deluje pravedno na
drugom je nepravedno. Nekada sam mnogo lakše donosila sud o ljudima. Danas mnogo ređe
osuđujem, a mnogo češće pokušavam da razumem.
Kada je reč o povezivanju sa ljudima, u detinjstvu i mladosti bila sam introvertna osoba, iako sam
duboko čeznula za bliskošću. Vremenom sam postajala otvorenija i danas mi je sasvim prirodno da
započnem razgovor i uspostavim kontakt sa ljudima koje prvi put srećem. Ipak, odnose nikada nisam
doživljavala površno. U njih ulažem ozbiljnost, odgovornost i posvećenost.
Zanimljivo je da sam svom Centru za lični razvoj, komunikaciju i liderstvo dala ime RAVNOTEŽA. Ne
znam da li to ima veze sa podznakom u Vagi, ali mi se dopada ta simbolika.
3. Mesec u 1. kući, u znaku Vage daje izraženu emocionalnost i toplinu. Da li osećaš da su te
osobine bile podrška u tvom ličnom i profesionalnom životu?
drugog čoveka i ostanem prisutna kada mu je teško. Nisam sigurna da sam tu osobinu imala kao
dete. Bila sam prilično povučena i živela u svom svetu. Kako sam sazrevala, tako je rasla i moja
sposobnost da razumem i osećam druge ljude.
Kada sam počela da radim sa pacijentima, vrlo brzo sam shvatila da oni za mene nikada nisu bili
samo tela koja treba lečiti. Uvek su to bili ljudi sa svojim strahovima, nadama, gubicima i životnim
pričama. Težnja da vidim čoveka iza dijagnoze obeležila je moj rad kao lekara i kasnije me prirodno
usmerila ka NLP-u.
I u privatnom životu često prepoznam emocije drugih ljudi, ponekad i pre nego što ih oni sami
osveste. Međutim, kada su u pitanju moje sopstvene emocije, tu sam mnogo sporija. Njihovo
razumevanje za mene je i dalje proces koji traje.
4. Ako je deseta kuća slika naše životne misije, da li osećaš da se tvoja misija ostvaruje kroz
rakovske vrednosti – empatiju, brigu, zaštitu drugih i rad sa ljudima?
tim astrološkim simbolima, to prepuštam onima koji se astrologijom bave. Ono u šta sam sigurna
jeste da se kroz ceo moj život provlači jedna ista nit – potreba da razumem čoveka i da to
razumevanje pretočim u nešto što drugima može biti korisno.
Moj profesionalni put vodio me je od medicine, preko profesorskog rada i NLP-a, do pisanja i
koučinga. Kada danas pogledam unazad, vidim da su to naizgled različiti putevi, ali sa istim ciljem.
Bilo da sam sedela pored bolesničkog kreveta, držala predavanja studentima, vodila NLP treninge,
radila sa klijentom ili pisala knjigu, uvek sam pokušavala da pomognem čoveku da bolje razume
sebe, prepozna svoje potencijale i pronađe način da kvalitetnije živi.
Verujem da se ista misija ostvarivala i u mom privatnom životu. Rodila sam i odgajila dvoje dece, a
danas imam privilegiju da učestvujem i u odrastanju svojih unučića. To su uloge koje ne doživljavam
odvojeno od svog profesionalnog puta. I u porodici i u poslu najvažnije mi je da budem podrška
rastu, učenju i razvoju.
5. Saturna u psihološkoj astrologiji posmatramo kao simbol naše Senke, a kod tebe je u konjunkciji
sa Venerom. Da li tu Senku više prepoznaješ u emotivnim odnosima ili u odnosu prema sebi?
Koliko ti je bilo izazovno da razviješ ljubav prema sebi?
Ne poznajem dovoljno psihološku astrologiju da bih mogla da objasnim kako ta konjunkcija
simbolizuje moju Senku. Međutim, kada razmišljam o svom životu, mogla bih jednostavno da kažem
da nisam imala sreće u ljubavi i to bi delimično bilo tačno. Bilo je teških životnih okolnosti koje nisam
mogla da biram. Ali takav odgovor bio bi previše jednostavan. Vremenom sam shvatila da u svakom
odnosu postoje okolnosti koje ne možemo da kontrolišemo, ali i naši sopstveni obrasci koje vredi
upoznati. Jednim delom sebe čeznula sam za dubokim i trajnim emotivnim odnosom, a drugi deo
mene bio je sasvim dovoljan sam sebi. Na toj klackalici nekada sam bila više na jednoj, a nekada više
na drugoj strani.
Ako bih govorila o svojoj „senci“, rekla bih da je mnogo više prepoznajem u odnosu prema sebi nego
u odnosu prema drugima. Mnogo lakše mi je bilo da budem blaga prema drugima nego prema sebi.
Dugo sam od sebe očekivala mnogo više nego od ljudi oko sebe. Visoki standardi koje sam
postavljala u radu, učenju i odgovornosti još više su važili za mene samu. Mnogo češće sam kod sebe
videla ono što nedostaje nego ono što je već postignuto. Verujem da to delom nosim iz okruženja u
kome sam odrastala. Ljubav se nije podrazumevala. Imala sam osećaj da mora da se zasluži.
Vremenom sam shvatila da samopouzdanje i ljubav prema sebi nisu isto. Samopouzdanje može da
raste kroz znanje, iskustvo i rezultate. Ljubav prema sebi počinje tek onda kada čovek prihvati da ne
mora da bude savršen da bi bio voljen. Taj proces još traje. Danas mnogo lakše prihvatam svoje
nesavršenosti nego ranije i verujem da upravo zbog toga mogu autentičnije da budem uz druge
ljude.
6. Da li si ranije čula za psihološku astrologiju i kako je doživljavaš? Veruješ li da ona može pomoći
ljudima da bolje upoznaju sebe i unaprede kvalitet svog života?
povezuje sa Jungovom analitičkom psihologijom i upravo mi je to probudilo radoznalost da o njoj
saznam nešto više.
Uvek mi je zanimljivo kada različiti modeli podstiču ljude da razmišljaju o sebi i svojim obrascima
ponašanja. Ne mogu da govorim o naučnoj utemeljenosti psihološke astrologije jer to nije moja
oblast, ali smatram da svaki pristup koji čoveka podstakne da bolje razume sebe, preuzme veću
odgovornost za svoje odluke i unapredi kvalitet svojih odnosa može imati određenu vrednost.
7. Dolaziš iz sveta medicine, a danas se baviš i NLP-em. Kako je došlo do tog spoja i šta za tebe
znači rad sa ljudima? Šta je ono što želiš da ljudi ponesu iz susreta s tobom?
kako ljudi razmišljaju, donose odluke i stvaraju promene. Danas više ne mogu da posmatram čoveka
kroz odvojene delove. Za mene je čovek neraskidiva celina tela, uma i emocija.
Volela bih da ljudi iz susreta sa mnom ponesu osećaj da su bili viđeni, saslušani i shvaćeni. Ne zato da
bi se oslanjali na mene, već da bi lakše pronašli oslonac u sebi. Ako nakon našeg susreta odu sa više
jasnoće, nade i poverenja u sopstvene mogućnosti, onda znam da je naš susret imao smisla.
8. Zašto smatraš da je rad na sebi važan? Šta se menja u životu čoveka kada počne bolje da
upoznaje sebe, svoje emocije, uverenja i obrasce ponašanja?
Rad na sebi važan je zato što nam daje mogućnost izbora. Dok ne razumemo sebe, često mislimo da
slobodno donosimo odluke, a zapravo samo ponavljamo obrasce koje smo usvojili mnogo ranije. Tek
kada ih osvestimo, možemo da odlučimo da li želimo da ih zadržimo ili promenimo.
Upoznavanje sebe ne znači da ćemo jednog dana postati savršeni. Naprotiv. Što više upoznajem sebe
i druge, sve sam svesnija koliko je čovek složeno biće. Ali upravo ta spoznaja donosi više
razumevanja, i za sebe i za druge ljude.
Kada čovek počne da razume svoje emocije, uverenja i obrasce ponašanja, menja se način na koji
doživljava svet. Manje reaguje automatski, a više bira kako će odgovoriti. Manje okrivljuje druge za
ono što mu se dešava, a više preuzima odgovornost za sopstveni život. To ne znači da život postaje
lakši, ali znači da čovek postaje slobodniji.
Za mene je rad na sebi način života. I danas učim, preispitujem svoja uverenja, menjam mišljenje
kada za to pronađem dobre razloge i otkrivam nove delove sebe. Iskustvo me je naučilo da se i
dobrota može učiti i vežbati i da mnoge nesreće na ovom svetu nastaju iz nerazumevanja i neznanja.
9. Koja je tvoja rečenica (životna deviza) koja te podržava u najkompleksnijim životnim
situacijama?
Nemam jednu rečenicu koju bih nazvala svojom životnom devizom. Međutim, kada pogledam svoj
život, shvatam da sam prošla kroz mnogo teških i traumatičnih iskustava. Danas, sa svoje 62 godine,
mogu da kažem da sam izgradila veliku rezilijentnost i da se na nju oslanjam.
U najtežim periodima života nisam razmišljala o tome kako ću izdržati narednu godinu ili rešiti sve
probleme odjednom. Razmišljala sam mnogo jednostavnije: dan po dan. Šta mogu da uradim danas?
Šta je sledeći korak? Kako da preživim ovaj dan, a za sutra ćemo videti. Pravila sam male korake i
onda kada mi se činilo da nemam snage ni za jedan.
I da, u takvim trenucima u sebi čitam Očenaš i Bogorodice Djevo. Oslanjam se na Božju milost i na
zastupništvo Presvete Bogorodice. To mi donosi mir, snagu i nadu da će, ma koliko put bio težak,
doći i novi dan.
